Dunav tiho teče

Noćas moja duša pati,

noćas mene srce boli,

zato čaše neka budu

pune vina.

Svirajte mi pesmu našu

da ispijem gorku čašu,

da zaboravim na kletu

ljubav svoju.

Dunav, Dunav tiho teče,

vratiti se ona neće;

osta samo želja pusta –

medna usta.

Nikad, nikad neću moći

da zaboravim te oči,

laki korak k’o u srne,

kose crne.

Ne pomaže čaša vina,

niti plačna violina;

lažna uteha je s njima,

sve je lažno.

Zato Dunavom u zoru

zaploviću ja ka moru,

da u plave vale bacim

tugu svoju.

Dunav, Dunav tiho teče…

Otišla je, beše jesen.

Ja sam kriv, jer sav zanesen

brojah lišće koje pada,

kapi kiše.

Osvrnuh se, al’ nje više

ne ugledah pored sebe…

Osta samo pesma ova,

uspomene.

Dunav, Dunav tiho teče…

 

Advertisements
This entry was posted in Uncategorized. Bookmark the permalink.

Oddajte komentar

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

Komentirate prijavljeni s svojim WordPress.com računom. Odjava /  Spremeni )

Google+ photo

Komentirate prijavljeni s svojim Google+ računom. Odjava /  Spremeni )

Twitter picture

Komentirate prijavljeni s svojim Twitter računom. Odjava /  Spremeni )

Facebook photo

Komentirate prijavljeni s svojim Facebook računom. Odjava /  Spremeni )

Connecting to %s